субота, 21. март 2015.

ЛАЈКОВАЊЕ ГОСПОДАРА ПРИЧА (58. наставак визуелног романа)



Заиста, био је то дуго тражени путоказ. Многозначан, толико да се иза њега и река раздвајала у два тока. Није се могао сагледати једним погледом и ка5ан заустави „Арго“.


Тишина завлада бродом уз понеки полугласни коментар.

-         Видиш оно: не прима, у санацији...

-         Сада знам зашто се галаксије удаљавају.

-         Ама не удаљавају се. Беже од нас...

-         Па, куда ћемо? – упита ка5ан осетивши напетост међу путницима.

-         Лево! – рекоше Амик, Раде и Прекобарац.

-         Десно! – одговорише MNW, Златана и Протеј.

-         Три према три, значи... –двоумио се ка5ан.

-         Ви ћете бити четврти за лево или десно – подстаче га Амик.

-         Драги – умеша се Златана. – Види оно „Лајк са 10.000 френдова“! Како је то дивно!

-         Оног господина Портпарола би вредело упознати – сагласи се MNW.

-         Профитабилног? – запита Протеј. – Ја га познајем. Сарађујемо већ подуже.

-         И, како му иде?

-         Профитабилно. Сва издања су му комерцијална, нису га навукли на естетику...Зарађује, често као да продаје оружје.

-         И шта ради са толиким парама?





-         Укључи их у заједнички бизнис. А најбољи профити су на оружју, дроги и трговини људима.

-         Побогу! – згрози се Амик. – Зар се тиме бавите?

-         Ни случајно – одреза Протеј. – Ја сам етичко биће, чак и када то смета бизнису. Тим парама бранимо и развијамо демократију где затреба. Позајмљујемо их опозицијама које ће освојити власт... Е сад, што они тим новцем купе наше оружје, то је њихов проблем.

-         Ипак оружје! – сневесели се Амик. – И нови ратови...

-         А зарађујете двоструко – схватио је MNW. – На каматама и ценама оружја.

-         Наравно, младићу – потврди Протеј и загледа се у MNW. – Биће од вас бизнисмен, већ видим.

-         Али то оружје и ратови... – јадиковао је Амик.

-         Да није било тога, госпо`н Амик – објасни Протеј – већина књига које толико цените не би никад биле написане. Ратови, несреће и патње стварају библиотеке нових књига које оплемењују људе. Видите како је то деликатно: књиге се претварају у новац, новац у зараду и оружје, а ратови и пратеће последице прочишћавају друштво, развијају књижевност, уметност, историју, ама све што постоји...

-         Хоћете да кажете – оно што неким случајем преживи...

-         Замислите сами – био је упоран Протеј. – Ред књига, ред оружја, ред неопходних и увек оправданих ратова, ред уметности – као дивна добош-торта са неколико спратова.





-         Господо, молим вас – побуни се ка5ан – треба да одлучимо где ћемо.

-         Па вас чекамо, ка5ане – подсети га Прекобарац.

-         Али драги – није се предавала Златана. – Лајк са 10.000 френдова! То нема ни на Фејсбуку! Десно!

-         Лево – поновише Прекобарац, Раде и наравно Амик.

-         Десно! – били су изричити Златана, MNW и Протеј.

-         Десно!!! – одјекну још један познати глас.

На обали се појави особа коју су већ заборавили.





     - Слепи путник, господин Фејсбук! – присети се ка5ан. – Онај од кога смо побегли у предисторију!

     - Десно, само десно. Госпођица је, као и увек, у праву! Видећете невиђено: четири највећа открића трећег миленијума.Врх врхова! Кровни кров свих кровова!

     - Четири? – заинтересова се MNW.

     - Да, четири. Чујте само тај величанствени списак: Мис и Мистер Имиџ! Свемоћни Мобилни! Свезнајући Гугл! И као круна свега Свеприсутни Фејсбук на коме можете да имате све што замислите: од јахте и плантаже на Бахамина до ауто индустрије у Немачкој и Амерској! Зато скрените десно! ДЕСНО! Тамо сам већ све припремио за вас.

     - Овај је неуништив – вајкао се ка5ан. .- Како сте нас пронашли?

     - Ја вас? Пронашли сте ви мене. Ко год дође близу трећег миленијума налети на Фејсбук. А он има спремљене профиле за све, па и за оне који беже од  њега. Сви ви бићете моји френдови! Сви!

     - Е, нећемо! – заинати се ка5ан. – Па да ми увалите 10.000 слепих путника!

     И он одлучно скрену лево.

     MNW чежњиво погледа обалу која се удаљавала.

-         Мистер Имиџ! – понови он, изравна сако и поправи шешир.

-         Ја бих изабрала – сетно ће Златана – једну славну глумицу и најпопуларнију певачицу и била као оне.

-         Имитирала би их? – сумњичаво запита ка5ан.

-         То се сада зове „цитирати имиџ“ – исправи га Раде. - Ово је време ратова у којима се цитира мир и фрагмената у којима се цитира целовит живот...

-         Постали смо бића тренутка – настави Амик. – Променљиви, са 1001 обличјем.




-         Није баш тако – супротства се Прекобарац. – Постоје само три идентитета: национални, интернационални и апа драпа. Овај трећи је најчешћи.

-         Како да утврдим свој имиџ и идентитет – пожали се MNW – када ми је мобилни већ данима ван домета? Рекли су да он укида простор и време, а види сада...

-         Укида и институције – додаде Амик. – Уђеш у аутобус ГСП-а и као да си ушао у читаоницу Народне библиотеке. Сви читају и прелиставају СМС поруке.

-         А овде немамо ни Гугл, ни Фејсбук – пожалила се Златана.

-         Драга, кад нађемо Господара прича, па откријемо да си преко романа већ светски славна...

-         Ох, драги! Како је то лепо. Колико таква слава може да донесе?

-         Много – одговори Амик. – Имаћете модну кућу са двадесет писта за манекене, нафтне акције и апартман у Дубаију...

-         Ја већ имам три – признаде MNW. – И фарму од 5000 хектара...

-         Нисам знао да имам тако способног сапутника – заинтересова се Протеј. – Где је фарма, негде близу нафте?

-         На Фејсбуку. Тамо сам је створио и поставио 12 албума са 600 фотки...

-         Сами сте снимали? – упита Златана. – Једва чекам да их видим...

-         Снимао? Скинуо са Интернета – признаде MNW.

-         Толико је позната да су фотке на Мрежи?

-         Сада јесте – прихвати MNW. – Многи су гледали и лајковали...

-         Ево га нови путоказ – обавести их ка5ан.





И заиста, био је то коначни путоказ. За крај пута.

Путоказ који је гледао у њих.

-         Види ти то! – изненади се Раде. – Мада ми је слика позната, из другог поднебља...

-         Ти квадратићи, то су приче које је већ испричао... – знао је Амик.

-         И ту наћи књигу која нас интересује! – разочарао се Прекобарац. – Лакше ћемо наћи Шехерезаду.

-         Познајете је? – упита MNW.

-         Не баш – признао је Прекобарац. – Али Раде и Амик, они је сигурно познају.

Раде важно климну главом, а Амик неодређено се загледа у Прекобарца.

-         Идемо – рече он – код тог чувеног Господара прича...

НАСТАВАК (59) ЈЕ ОВДЕ http://vizuelni-roman.blogspot.rs/2015/04/59.html



Миливој Анђелковић

Нема коментара:

Постави коментар