петак, 03. април 2015.

ГОСПОДАР ПРИЧА И ШЕХЕРЕЗАДИНА СЕСТРА (59. наставак)



Златана је нешто шапутала ка5ану који прво одмахну главом, саслуша још неколико речи које су га натерале да се замисли, доби пољубац и климну главом.
- Ко је Господар прича? – упита. – Све смо запоставили због њега, а добићемо само причу о причи.

- Причу о роману о нама – објасни Амик. – Да сазнамо јесмо ли или нисмо.

- Он то зна? – био је упоран ка5ан. – Ко то тврди?

- Итало Калвино. Каже да зна све о свим причама. А роман је низ повезаних прича...

- Итало... Калвино... – отеже ка5ан. – Ти га драга познајеш? – врати он пажњу на Златану.

- Начула сам понешто... Знао је много, али сада...

- Сада зна све! – убаци Раде.

- Аванзовао? – упита ка5ан.

- Можда, не знам. Али знам да је умро.

Ка5ан га изненађено погледа. Раде ухвати његов зачуђен поглед и показа око себе.

Окружавала су их столетна стабла, дебеле пузавице без краја и почетка, лишће велико као сунцобрани и јата птица која их се нису плашила. У даљини се видео вулкан који се пушио. Као да су били у прашуми која постоји од почетка света.



- Господо, одавде идемо пешице, имамо лепу стазу – објави ка5ан и заустави „Арго“.

- А успут – додаде Амик - погледајте ову белешку. Ту имате све о Господару прича.






Сви су нагнуше над текст, чак и ка5ан

Златана збуњено одмахну главом.

- А Хомер, па она дивна госпођица Шехерезада?

- Читали сте Хомера? – изненади се Раде.

- Нисам, као ни остали, али за њега сви знају.

- А Шехерезаду?

- Нисам читала, али знам све о њој из најпоузданијег извора.

Амик задовољно климну главом.

- Дружили сте се са неким истраживачем – оријенталистом?

- Не, таман посла – одговори Златана и погледа у ка5ана. - Са таквима се не дружим. Чула сам све од Шехерезадине рођене сестре, лично!







- Шехер... сестре? – збуни се Амик

- Да. Она ми је најбоља пријатељица.

- Али госпођице, то је немогуће. Колико та сестра има година?

- Преко тридесет, али не признаје више од двадесет четири.

- Али Шехерезада, па и њена сестра су много старије... – збуни се Амик.

- Знам да су много старије. Она је ближе четрдесетим него тридесетим, али нећу ваљда због те ситнице да кварим пријатељство. Правим се да верујем у њених двадесет четири...

Амик заусти да нешто каже, али само одмахну руком.

Раде се укључи у разговор.

- Шта истерујеш ситнице! И сам знаш да је Шехерезада вечно млада, па тако и њена сестра...

- И моја драга са њом... – искусно убаци ка5ан и доби још један, звучан  влажан пољубац.

- Стижемо! – опомену их Протеј и показа неколико прастарих споменика, пажљиво очишћена од траве и наслага времена.



-          Ево и капије! – показа Прекобарац. – Позната ми је...

-          Капија кроз коју се види где води наш пут – потврди Амик.





-          Нема пута, иза је ливада – исправи га MNW.

-          Види се небо... – настави Амик.

-          Слушај ти, бивши приправниче – опомену Раде MNW-а. – Вратићу те у приправнички статус ако наставиш да исправљаш старије!

На чистини која се рашири пред њима, видели су старца у тршчаној столици који зането прича околном дрвећу, травама, старим споменицима и небу.





Тихо су сели на дрвене клупе около и почели да слушају.

-          Та ваша пријатељица, сестра Шехерезаде – прошапта MNW Златани. – Она такође прича приче?

-          Само мени – одшапта Златана. – Са осталима ђуска...

-          Хоћете ли ме позвати? – понуди се MNW. – Баш бих волео да је упознам...

-          Наравно! Направићемо велику журку, чим стигнемо кући. Зар не драги?

Ка5ан климну главом и показа руком на Амика који се освртао да види одакле долази то шушкање.

- Тишина! – просикта Амик. – Ово је за све нас веома важно! Слушајте и памтите!

И тако су у тишини саслушали неколико прича које можете видети овде:







- Шехерезадина сестра би могла да му буде помоћница – вајкао се MNW. – Да гледам и помало слушам... Замислите само како би то било лепо да је она поред старог!







Прекобарац га строго погледа и MNW се исправи:

- У праву сте. Две или три сестре...




Сачекали су тренутак да Господар прича устане да би се освежио матеом и повукао гутљај из флаше.

Раде са разумевањем климну главом – и ја бих тако причао да имам права пића, говорио је његов израз лица.

Ка5ан је загрлио Златану, очигледно разочарану немедијским изгледом старца.

-          Како ће он, такав, на телевизију?

-          Он се не појављује на ТВ – објаснио је Амик.

-          Да, разумем... – прихватила је Златана. – Авала, Чот, Космај, све то далеко...

-          Не зато – умеша се Прекобарац. – Њега телевизија не може да сними. Његова аура је јача од електронике.

-          Па како је онда толико познат? – запрепастила се Златана.

-          Причама које додирују универзално... – медитирао је Амик.








https://www.youtube.com/watch?v=phKbgA0d9Zc&list=RDphKbgA0d9Zc



-          Морам да пређем на старословенску медовину – прошаптао је Раде. – Ове брендиране брље своде инвенцију на ниво просечног ЕЗ потрошача...

НАСТАВАК (60) ЈЕ ОВДЕ http://vizuelni-roman.blogspot.rs/2015/04/60.html

     

Миливој Анђелковић




Нема коментара:

Постави коментар