ВИЗУЕЛНИ РОМАН У 1002 НАСТАВКА
Личности «НАСЕЉАВАЊA ВИЗ@НТИЈЕ - ВизуЕлног ЕлЕктронског ром@на на 1002 Екран@»
Док се „Арго“ пробијао кроз пред и постисторију журећи у Amika.rs, дому свом, залутала SMS порука
засветлела је на дисплеју командне кабине као небески знак.
Ка5ан је неповерљиво звирну у текст, тргнуо се и концентрисано га
прочитао. Златана је већ све видела преко његовог рамена и њено лице је синуло.
Исти, бескрајни осмех као оног трена када је била проглашена за Мис женског
фудбала у Престоном Краљевском граду Сингидунуму.
Ка5ан је зауставио «Арго» и спустио сидро далеко од обале. Путници су
одмах знали да се нешто изузетно догађа и окупили се на палуби, згледајући се
међусобно. Не, није то вест са брода, схватили су, то се спољни, далеки свет
опет уплиће у њихове животе.
- Реци им, драги! – охрабри га Златана љубавнички се привијајући уз
његову руку.
Ка5ан се значајно накашља, поправи ка5анску капу на глави и настави
стишаним тоном.
- Господо! Веровали ви или не али то се заиста... Хермес, да лично
Хермес, управо је јавио. ТО се заиста
догодило!
Тишина постаде још гушћа. Само пљускање таласа о бок брода. Писак
далеког галеба. Сва бука ужурбаног и збуњеног далеког света крила се иза
хоризонта.
Раде победоносно подиже руке.
- Најзад! Српска WISKY МЕДОВИНА
победила
на Евродегустацији пића?
- Ванземаљци признали да постоје?
Амик се тужно осмехну.
– Ама нису, још не... Да није Божја
честица искочила из система и растурила
ДАТО хоботницу?
Протеј се узбуђено загледа у њих.
– Господо! Те ваше жеље, оне се већ догађају или ће ускоро. Данас права
новост може да дође само из финансијског система. Пре ће бити да су светске
нај-банке поставиле светску владу.
Ка5ан је све време одмахивао главом.
- Ништа од тога, господо! Ово је лепа и неочекивана вест.
Златана ситно цикну и подстакну ка5ана.
- Реци им, драги, али брзо. Хоћу да ту дивотну вест чујем поново!
- Ево, овако... – значајно отеже ка5ан.
– Из штампе је изашао визуелни роман на 1002 екрана, «Насељавање Византије», у коме смо ми главни ликови! Очекује се да ће први тираж одмах бити распродан, па издавач прикупља поруџбине за друго и остала издања...
Тајац је заледи над «Аргом» претварајући ваздух у ситно иње. Златана
крикну, пољуби ка5ана и зацича. Њени
еуфорични повици отопоше залеђени ваудух над бродом и он их пошкропи благом
кишом. Као да их крштава за вечност, неке поново, а друге први пут.
- Молим? – укочи се Амик. То што је управо чуо изгледало му је
невероватно.
Златана одушевљено објави.
- Отворићу Фејсбук профил и имаћу десет хиљада пријатеља који ће да
лајкују сваку моју слику!
- Рекосте – издавач? – упита Амик још не верујући да је све добро чуо.
– Ко се усудио да то објави?
- Тардис – одговори ка5ан.
- Па рекох ли ја да су се умешали ванземаљци? – смирено примери
Прекобарац.
- Не тај, свемирски Тардис. Доктор Ху је овде потпуно невин. «Тардис»,
издавачко предузеће из Сингидунума.
- Аух! Ни доктор Ху их више неће спасти! – забрину се Амик.
- Да ли то значи да је пропаст света пропала? – упита MNW. – Или је ово њен предзнак?
- Одложена је – слеже раменима ка5ан. – До прве следеће прилике.
- Рано је, млади господине – поучи га Протеј. – Тек на крају фискалне
године моћи ће да се разговара о пропасти света. Па ако нај-банке и светска
влада тако одлуче...
- Али та Византија и њено насељавање... – замисли се MNW. – Па то је роман који ћу ја написати за двадесет,
тридесет година... Зна ли се аутор? – упита он са притајеном надом у свемогуће
временске вратоломије.
- Неки, чекај да видим... – и ка5ан се загледа у дисплеј. – Пише: аутор...
Миливој Анђелковић... Никад чуо... Знам за Достојевског, Толстоја и Ћосића, а Твена,
Киплинга и Џека Лондона сам и читао, али за овог писца... – и он немоћно
одмахну руком.
- Нечији псеудоним? – запита Златана.
- Ама, чекај – ускочи Раде у нагађање. – То име ми је нешто познато. Да
то није, ипак, наш Амик?
- Ја? – љутну се Амик. – Шта теби све пада на памет! Па ја сам озбиљан
човек!
И он увређено диже главу. А тада се досети.
- Знам! Сигурно је он! Једини човек тог капацитета који о нама много
зна то је Мистер Строги.
- Знате га, прво као водитеља кога су сменили, а онда смо га срели као
кустоса у Платоновој пећини.
- Платоновој пећини? – запита MNW збуњено. – Па ми
тамо, у овој, електронскј верзији путовања, нисмо били. Мистер Строгог као
водитеља знамо, али та Платонова, па још пећина... То је нешто из романа, а
Амик, чули сте, то зна...
- Ниси ваљда
злоупотребљавао ту дивну алегорију у обичној прози? – побуни се Раде.
- Ама, људи, нисам ја! – бранио се Амик. – Ево ме овде, са вама, из
дана у дан. Знате ли ви колико треба самоће да се напише један роман? Само да
се укуца, словце по словце, па исправке, допуне... Двеста до триста хиљада слова!
А где је идеја, разрада, варијанте фабуле и композиције...То је рударски посао,
а ја нисам за мануелни рад...
- Да, у прави су – амнестира га Раде. – Знаш шта треба, али ниси ти за
то... Као што нисам ни ја, мада... Ја, да сам га написао, објавио бих га одмах
на француском, па нека то ремек-дело преводе на српски и све варијанте
српског...
- Варијанте... српског? – збуни се Протеј.
- Па знате их, госпо`н Протеј – објасни Раде. – Аустријски, швајцарски,
амерски, аустралијски, кипарски, малтешки, сингапурски, бразилски, аргетински...
И све братске земље које дели употреба истог језика...
- Добро, маните аутора... Човек погрешио, па написао.... Него, да ви одмах
активирате своје новинаре, водитеље, хепенинг портпароле, књижевне промоторе и
сличне.
Сви на палуби се згледаше. Амик слеже раменима.
- Није ваљда? Немате? Па како то улазите у бизнис као да идете на недељну
променаду?
Протеј се замисли и пуцну прстима.
- Онда иде план Б. Овако: откупићемо од Тардиса цео тираж. Дуплирати цену књизи. Половину пустити у продају
за сваки случај, а половину спаковати у неку бараку у предграђу. То, спаковано,
осигурати на десетоструко већи износ. Три месеца свуда причати како се књига
сјајно продаје а тада ће она барака неким случајем изгорети, а ми ћемо од
осигурања наплатити цео износ. Од зарађених пара отворићемо кафић «Византија» и
населити га сталним гостима...
- Изгореће књиге!?!? – зграну се Амик.
- Да, то не ваља – изјави Раде – али оно потом, са кафићем, то ми се
баш свиђа...
Протеј се загледа у Амика.
- Половина тиража је остала за купце. А од изгорелих књига добићемо
кроз осигурање толико да можете одмах да штампате нови тираж. Господо,
схватите: Тардис добија свој износ,
ми кроз продају исто толико, а осигурање је златна кока за десетоструки профит.
- То је прави бизнис! – одушеви се MNW.
- Можда... – замисли се Амик. – Или да ми убедимо свет да са тим
романом немамо никакве везе?
- Чекајте! – присети се ка5ан. – Да није аутор романа господин Жоли? Он
је способан за све. Сетите се како је водио тендер за „Темељ-кућу“.
- Мој саветник Жоли? – замисли се Протеј. – Код њега је све могуће...
Ако је он аутор, драги моји, боље је да се сакријете негде у предисторији...
- Постоји и гора варијанта – досети се Раде. – Шта ако је аутор
Габаритни?
- Он би нас оцрнио од пред до пост историје! – забрину се Прекобарац. –
Да нам се освети што смо га спречили да купи Словене, и то онако ђутуре, са
целом историјом и будућношћу...
- А ми били баш фини, па га сместили у Сигурну кућу да стекне породицу
и намакне им финансије! – разочарано проговори Златана. – Тамо је имао времена
да напише два романа!
- Није он, знам човека – укључи се Протеј. – Он ништа не уме да заврши.
Али, ако је роман незавршен...
- Не верујем да је он – гласно је размишљао Амик. – Њега је Прамајка
узела под своје...
- ... и наредила Хермесу и његовим имејл-легионарима да га надзиру.
- Какав Хермес? – зачуди се Протеј. – Легионари? Где то ви живите?
- Ето ко ће да нам буде портпарол за роман! – одушеви се Раде. - Хермес
и његова екипа!
- Диван младић! – омаче се Златани. – Тако комуникативан и леп, као...
као бог!
Ка5ан је запрепашћено погледа.
- Али несталан – исправи се Златана. – И незрео, још живи са мајком...
Требало би да га усвоји неко тако стабилан и искусан, као ти, драги...
Ка5ан је неповерљиво погледа а њен блистави осмех и очи пуне поверења
избрисаше сумње у њему.
- Па, ако ти желиш... – изјасни се он. – Нисам ни за, ни против, напротив.
- О Хермесу брине Прамајка, сетите се како га је тражила и налазила...
– изглади Амик зачету љубомору.
- Он би роман уздигао и брендирао као светски хит! – одушеви се MNW.
- Шта је вама? – зачуди се Прекобарац. – Рекли смо да ћемо тужити
аутора, а ви сада промовишете портпарола.
- Биће он шеф целог маркетинга – исправи га Златана.
- Тужићемо аутора? – запита Раде. - А шта ако смо прави јунаци у том
роману?
- Мислите баш онако прави... Какви смо заиста? – замисли се Златана.
- Па, не баш – поколеба се Раде. – Али да има и тога...
- Ако је пренео моја прекобарска искуства, онда... – одлучи Прекобарац.
– Онда га нећу тужити.
- И моја париска. Она из Ротонде,
уз апсинт, са
планом за лебдење
Саркозија... – понада се Раде.
- Ако је описао Amika.rs... – двоумио се Амик. – И како смо спасли Словене,
да не продају своју прошлост и будућност...
- Ама, чекајте! – узбуди се MNW. – Зар није
речено да ћу ја написати ту књигу кроз 20-30 година? Можда је то ипак мој
псеудоним, а књига је залутала у времену...
- Да је залутала, то сигурно – изјасни се Протеј. – Књига чекова,
обвезница и дужника, то да, а ово... – и он разочарано одмахну руком.
- Надам се да има бар десет мојих фотки – радовала се Златана. – И да
је то Насељавање лепа, љубавна и
гламур-прича...
- И фотке Арга, и наше, драга – допуни је ка5ан.
- Како хоћете... – повуче се Протеј. – Ако је аутор мене само поменуо, тужићу га до Врховног, Хашког и Нирнбершког суда...
- Сазнаћемо... – изјасни се Амик. – Од нашег света и Amika.rs-а дели нас још
доста дана. Док стигнемо, свет ће то заборавити.
- Е, то није фер! – узбудио се Прекобарац. – Сачекао је да одемо у
предисторију да би објавио роман из постисторије.
- Такав је – какав је – размишљао је Амик. – Ако смо позитивни, добро
је. Ако нисмо, имамо само један начин да надмудримо аутора. А то је да
наставимо пут и прихватимо препоруку Деда Мраза.
- Какву препоруку? – присећао се Раде. – Онај СМС који си морао да
избришеш?
- Написао ми је то у поверењу... Али сада, у овим околностима...
- Шта је препорука? – упиташе сви у глас.
- Да нађемо Господара прича. Старца од кога потичу све приче, па и овај
роман.
И да се са њим договоримо о исправкама и новом тексту...
- И новим фоткама! – допуни га Златана.
- Исправљено и допуњено издање! – узвикну Протеј. – То ми се свиђа. Што
је више робе на тржишту, лакше се послује. Идемо господо до тог Господара
прича...
- А аутора ћемо – прихвати Раде - или наградити или разапети, и то на
швајцарски франак!
Миливој Анђелковић, с. р.
Неколико претходних наставака
визуелног романа: http://vizant.blogspot.com/2012_01_01_archive.html
Мапа романа са ранијим
текстовима: http://www.amika.rs/NaseljavVizantije/Mapa%20Naseljavanja%20Vizantije2.htm
Више о аутору наћи ћете на http://www.amika.rs
Електронско издање «НАСЕЉАВАЊA ВИЗ@НТИЈЕ - ВизуЕлног ЕлЕктронског ром@на на 1002 Екран@»погледајте ОВДЕ
Електронско издање «НАСЕЉАВАЊA ВИЗ@НТИЈЕ - ВизуЕлног ЕлЕктронског ром@на на 1002 Екран@»погледајте ОВДЕ
Нема коментара:
Постави коментар